0
0
Dugogodišnji estradni menadžer i suprug pevačice Branke Sovrlić, Sadik Pašić Paja, emotivno se prisetio prijateljstva i saradnje sa Halidom Bešlićem, jednim od najvoljenijih pevača narodne muzike na prostoru bivše Jugoslavije. Kroz lična sećanja i anegdote, Pašić je otkrio kakav je Halid bio daleko od reflektora – jednostavan, nenametljiv i izuzetno human čovek.
Pašić ističe da kod Halida nikada nije bilo glume ni foliranja, te da je njegova iskrenost bila prepoznatljiva od samih početaka karijere. Kako kaže, Halid je imao retku sposobnost da pamti ljude, susrete i detalje, a prema svima se odnosio s poštovanjem, bez obzira na slavu koju je stekao.
Posebno se izdvojila priča koju Pašić navodi kao snažan dokaz Halidove ljudskosti. Tokom ratnih godina, Halid je, bez pompe i očekivanja zahvalnosti, pomogao jednoj ženi iz Bosne koja je kao izbeglica pokušavala da započne novi život u Nemačkoj. Dao joj je veliku svotu novca kako bi mogla da organizuje izložbu i započne posao. Godinama kasnije, njen suprug je došao u Sarajevo samo sa jednim ciljem – da pronađe Halida i vrati mu novac, jer, kako je rekao, „dobrota se ne zaboravlja“. Taj susret, prema Pašićevim rečima, najbolje oslikava kakav je Halid bio kao čovek.
Govoreći o Halidovoj bolesti, Pašić je naveo da javnost nikada nije saznala punu istinu. Prema njegovim saznanjima, postojala je mogućnost da se bolest ranije operiše, što bi mu možda produžilo život. Međutim, kako kaže, Halidu nije u potpunosti rečeno koliko je stanje ozbiljno, jer su se ljudi oko njega plašili da ga ne uplaše. Jedan lekar je, kasnije, navodno izjavio da je „njegov život otišao uzalud“, aludirajući na propuštenu šansu za lečenje.
Pašić veruje da je Halid, poput mnogih umetnika, više brinuo o ljudima oko sebe nego o sopstvenom zdravlju. Bio je poznat po tome što je pomagao drugima, častio, davao i delio, bez računice i interesa.
Na kraju se osvrnuo i na pesmu posvećenu Sejdi, ženi koja je bolovala od teške bolesti. Upravo vodeći nju po lekarima, Halid je saznao i za sopstvenu dijagnozu. Mnogi su, kako kaže Pašić, očekivali da će ona prva izgubiti bitku, zbog čega joj je Halid posvetio pesmu – ne sluteći da će sudbina biti drugačija.
Halidova sahrana, na kojoj se okupio ogroman broj ljudi, prema Pašićevim rečima, najbolje govori o tome kakav je bio. Iako smatra da nisu svi prisutni došli iz iskrenih razloga, veruje da je narod prepoznao njegovu dobrotu i iskrenost.
Halid Bešlić je, kako zaključuje Pašić, bio mnogo više od pevača – bio je čovek koji je ostavio dubok trag u životima drugih, a takva ostavština ne može da se odglumi niti zaboravi.
