0
0
Ova priča pokazaće vam šta sve možete da očekujete od ljudi. Starija žena priča istiniti događaj svojoj prijateljici.
„Rodila sam tri sina, svi su odrasli, škole završili, zaposlili se i kasnije oženili. Zasnovali su porodice i živeli sa svojim ženama odvojeno od mene. Jednoga dana posetila sam najstarijeg sina i zamolila ga da kod njih prenoćim. Ujutro rano zamolila sam snaju da mi donese vodu. Donela mi je veliki bokal iz koga sam mogla da pijem. Popila sam malo vode, a ostatak vode iz bokala sam prosula po posteljini kreveta na kome sam spavala.
Kada je snaja donela jutarnji čaj, rekla sam joj: „Draga snajo, ja sam se pomokrila u posteljinu za vreme spavanja, to se često dešava starijim osobama.“ Kada je saslušala moje reči, odmah je počela povišenim glasom paljbu ružnih i pogrdnih reči po meni, i na kraju mi je grubo rekla da treba da operem posteljinu i stavim na štrik da se osuši.
Ukoliko se to drugi put desi, neće mi više dozvoliti da kod njih prenoćim. Ja sam se trudila da prikrijem svoju ljutnju i razočaranje, i zatim sam oprala posteljinu i stavila da se suši. Posle toga sam napustila njihov dom.
Istog dana posetila sam srednjeg sina i prenoćila kod njih. Ponovila sam istu radnju sa vodom i posteljinom ujutro i kod njih. Snaja je u prisustvu mog srednjeg sina, galamila na mene i vređala me, a moj sin je samo bio pasivni posmatrač. Nije se ni potrudio da zaštiti svoju majku. Napustila sam njihov dom i uputila sam se kod najmlađeg sina. Prenoćila sam kod njih i ponovno prosula ostatak vode po posteljini kreveta na kome sam spavala.
Kada je najmlađa snaja ušla u sobu sa čajem saopštila sam joj da je posteljina mokra jer sam se u snu pomokrila. Ona mi blago reče: „Ne uzrujavaj se, majko naša, to se često dešava kod starijih osoba. Koliko puta smo se mi, deca, pomokrili na vašu odeću dok smo mali bili?“
Zatim je oprala posteljinu, osušila i namirisala. „Posle doručka ja sam rekla svojoj najmlađoj snaji: „Kćeri moja, moja najdraža prijateljica mi je dala veću svotu novca da kupim zlatnu ogrlicu, naruknicu i minđuše njenoj ćerci. Ja ne znam pravu meru, njena ćerka je otprilike tvoje veličine i izgleda. Hoćeš li mi dozvoliti da uzmem meru tvog vrata i ruke radi ogrlice i narukvice?“ Uzela sam joj meru, a zatim otišla u prodavnicu zlatnog nakita i kupila veoma skupi nakit.“
Nakon izvesnog vremena došla su sva tri sina sa svojim porodicama na ručak kod majke. Posle ručka majka je na sto stavila skupoceni kupljeni zlatni nakit kojem su se svi divili. Zatim je njima ispričala da je ona, kada je prenoćila kod njih, prosula odu po posteljini i da to uopšte nije bila mokraća.
Sinovi i snaje su u čuđenju pogledali jedni druge. Uzela je skupoceni zlatni nakit i stavila ga na telo najmlađe snaje rekavši: „Bog mi nije podario kćerke, nego vas trojicu sinova.
Ovo je moja kćerka, kod nje ću ja, ako Bog odredi da doživim poznu starost, provesti poslednje dane svoga života kako bi ona meni pružila potrebnu njegu i pažnju.“ Tada su starija dva sina sa prekorom i razočaranjem pogledali u svoje žene. Čini dobro i dobru se nadaj!
(Izvor: magazin.ba)
