0
0
Odrastanje na selu sa sobom nose brojne poslove sa kojima se djeca susreću još u ranom djetinjstvu. Često nakon završenih školskih obaveza pomažu i kad su u pitanju radovi u voćnjacima i njivi.
Posljednje dane raspusta Saška Tomanić (16) iz gornjomilanovačkog sela Pranjani, ne provodi na žurkama već za volanom traktora koji vozi.
– Još od malih nogu sam zavolela sve seoske poslove, i vožnju traktorom. Kad sam malo stasala poželela sam da vozim, ali tata nije hteo da me nauči jer je mislio da neću moći da savladam sve što je potrebno. Kad sam bila četvrti razred prvi put sam sela za upravljač, korak po korak i uz tatino strpljenje počela sam da upravljam traktorom bez problema. Na početku je bilo začuđenih i uplašenih pogleda, ali brzo sam ih demantovala. Čak vole i da se voze sa mnom – priča ova devojčica sa Suvobora.
U selu svi znaju za Sašku i njenu crvenu mašinu, a komšije kažu da vozi kao odrastao muškarac. Spretnost je imala od koga da naslijedi, jer i njena majka Ružica vješta je za volanom. Tokom sezonskih radova aktivna je tokom čitavog dana i od velike pomoći svojim roditeljima.
– Vozim sama našim lokalnim putevima, a ponekad tata ide ispred mene autom kako bi se uverio da sam vešta za volanom. Sve što ima od poslova prihvatam bez problema. Sejanje kukuruza, vozim bale sena, kosim livade i drljam njive. Nijednog posla se ne stidim, čak i kad počne škola jedva čekam da se nastava završi i jurim kući da pomognem gde zatreba – rekla je Saška.
Naredne godine već planira da upiše auto-školu, kako bi za svoju vožnju imala i propisnu dozvolu i mogla traktor da vozi i na malo dužim relacijama i kroz centar sela, ne samo na svom imanju i njivama.
– Živeti na selu ima svoje prednosti, sve što radite to činite sa svojom porodicom. Sestre i ja zajedno sa roditeljima imamo svoje rituale, kroz posao na imanju imamo zajedničke aktivnosti, obaveze. Dan nam prođe brzo i što je najavžnije uz osmeh. Svoje detinjstvo na selu, nikad ne bih menjala za grad – zaključila je Saška.
Izvor: rina.rs
