0
0
Predstojeća zima trebalo bi da nam donese više snežnih padavina u odnosu na prethodne, mada bi temperature mogle da budu i više od prosečnih.
Prema rečima Marka Čubrila, profesora geografije i meteorologa iz Novog Sada, čije prognoze svakodnevno putem društvenih mreža prati desetine hiljada ljudi sa prostora eks Jugoslavije, prema do sada prispelim i analiziranim podacima, zima pred nama mogla bi da bude podeljena iz prvog hladnijeg i drugog toplijeg dela.
– Prvi deo zime u jugoistočnoj Evropi, pa i Srbiji, trebalo bi da bude hladniji od proseka, količinski bogatiji padavinama, a očekuje se česta pojava jakih ciklona i pojačanog vetra, obilniji planinski sneg i češći sneg u nizijama u odnosu na protekle zime. Drugi deo zime u Srbiji ima određen procenat verovatnoće, trenutno oko 40 odsto, da bude topliji od proseka. Trenutno veliki deo prognostičkog materijala upućuje na to da bi nad našom državom zima 2021/2022. godine trebala da bude drugačija u odnosu na proteklu. Očekuje se znatno više padavina uz tipične zimske ciklone koji bi mogli doneti i znatno veću količinu padavina od proseka – kaže Marko Čubrilo.
Temperaturno za sada deluje da bi zima bila oko proseka ili čak malo toplija, sa određenom verovatnoćom, za sada je to oko 30 odsto, da bude hladnija i znatno hladnija od proseka. Posmatrano po mesecima za sada najveći zimski potencijal imaju decembar i januar, kada bi region i Srbiju moglo zahvatiti nekoliko jačih zahlađenja uz obilnije padavine i jak vetar.
– Februar bi mogao doneti mirnije vreme uz ređu pojavu jakih ciklona i manju količinu padavina, ali s obzirom na udaljenost tog perioda prognoza za taj mesec je veoma nepouzdana. Trenutno sve upućuje na vrlo aktivno Sredozemlje i Jadran gde bi se razvijali česti cikloni, a od njihove tačne putanje bi zavisio odnos snega i kiše nad našom državom. Za sada deluje da bi severni, zapadni i središnji predeli Srbije mogli dobiti nekoliko jačih naleta snega, gde bi i to posebno u brdsko-planinskim predelima, moglo biti vrlo obilnog snega, dok bi južni i istočni predeli više bili pod uticajem toplog vazduha, te bi tamo bilo više kiše, a manje snega – kaže Marko Čubrilo.
U drugom delu januara i početkom februara bi bilo uslova za pojavu jakih mrazeva uz minimume i ispod -15 stepeni Celzijusa, dok bi februar mogao doneti blaže meterološke uslove, manje snega i slabije mrazeve.
– Deluje, za sada, da bi na području Beograda i okoline bilo između 13 i 18 dana sa snežnim pokrivačem na tlu što je oko ili malo više od prosečnih vrednosti, ali i znatno više u odnosu na protekle zime. U košavskom području bi bilo česte pojave košave, dok planinski deo, kako Srbije tako i regiona, može očekivati jako dobru zimsku sezonu uz obilan sneg – zaključuje Marko Čubrilo, čija će konačna procena zime uslediti posle 15. novembra kada bude poznato više meteoroloških podataka.
Ono što je sigurno, neće se ponoviti prošla godina kada smo imali treću najtopliju zimu u Srbiji od 1951. godine, dok je ona bila druga najtoplija u Beogradu još od 1888. godine kada su počela da se vrše meteorološka merenja u prestonici. Najtoplija zima, kako u Beogradu tako i u celoj Srbiji bila je ona iz 2007. godine, kada su oboreni mnogi temperaturni rekordi.
– Iako je najtoplija zima u Srbiji bila 2007. sa prosečnom zimskom temperaturom od čak četiri stepena, najviša dnevna temperatura zabeležena je u Loznici 19. decembra 1989. godine i iznosila je čak 26,4 stepena – rekla je svojevremeno Jasminka Smailagić iz RHMZ.
Kako je zapisano u analima RHMZ, najhladnije zime u Srbiji bile su 1954, 1963, 1985, 1964, 2003…
– Jedna od najhladnijih zima u većem delu Srbije bila je 1954. godine, kada je srednja temperatura bila – 4,7. Te zime je u u Sjenici, 26. januara, izmerena temperatura od -38 stepeni.
U Beogradu je najniža zimska temperatura zabeležena 10. januara 1893. i iznosila je -26,2 stepena.
Na osnovu zvaničnih podataka RHMZ, rekord iz 1954. godine ipak je oboren tri decenije kasnije. Naime, na Pešterskoj visoravni, u Karajukića Bunarima, skala na termometru se 13. januara 1985. godine spustila do minus 39,5 stepeni!
S obzirom na to da se meteorološka merenja u Beogradu vrše duže od 130 godina, kao najhladnija zima u prestonici vodi se ona iz 1891. godine sa prosekom za sva tri meseca od minus 4,5 stepena. Ovakvih zima, međutim, retko smo imali u 21. veku, a jedna od njih bila je ona s početka 2012. godine kada je većina Srbije bila pod snegom i ledom. Tada je Vlada Srbije donela odluku da proglasi vanrednu situaciju u celoj zemlji.
U Beogradu je ova zima ostala zapamćena i po tome što su duže od mesec dana bile zaleđeni Sava i Dunav, ali i po tome što je sneg padao čak i na temperaturama ispod -10.
Najdeblji snežni pokrivač u Beogradu zabeležen je 3. februara 1962. – čak 80 centimetara, dok su olimpijske 1984. godine na planinama beleženi gotovo neverovatni rekordi – na Rudniku 149, na Divčibarama 153, na Kopaoniku 198, a na Mitrovcu na Tari neverovatnih 213 centimetara snega!
Na drugoj strani malo je falilo da tokom zime 2019/2020. u Beogradu završimo potpuno bez snega. Naime, prve pahulje koje su se zadržale na tlu viđene su tek 27. februara i to je bio najkasniji prvi sneg još od 1951. godine.
-39,5 stepeni je istorijski minimum u Karajukića Bunarima iz 1985. godine
-26,2 stepena je najniža temperatura izmerena u Beogradu 10. januara 1893
26,4 stepena je zimski rekord izmeren 19.12.1989. godine u Loznici
213 centimetara snega je napadalo 1984. godine u Mitrovcu na Tari
80 centimetara snega je najdeblji snežni pokrivač u Beogradu iz 1962
Izvor: Srbijadanas.com
