Veoma komplikovanu reč za doktorsku specijalizaciju koriste Danci, a ona glasi “speciallaegepraksisplanlaegningsstabiliseringsperiode”
Skandinavski jezici obiluju složenicama, pa stoga nije ni čudo da obaraju rekorde u najdužim rečima, ali da li ste se nekad zapitali kako stvari stoje u našem jeziku i koja je najduža srpska reč?
Odgovor na “prvu loptu” mnogih verovatno bi bio otorinolaringologija, reč od 20 slova, ipak postoje i duže reči od ove.
Mnogi izvori izdvajaju dve reči kao najduže — prestolonaslednikovica, koja ima 22 slova i antisamoupravnosocijalistički od 29 slova.
Bez obrzira na zapanjujućih 29 slova u nizu, ovo nije rekord kada su najduže reči u pitanju. Rekorde u sastavljanju najdužih reči postavili su stanovnici zemalja Skandinavije.
Tako, na primer, švedska reč “sparvagnsaktiebolagsskensmutsskjutarefackforeningspersonalbekladnad” znači “zaliha uniforma namenjena osoblju unije tramvajskih kompanija”.
Holanđani koriste reč “kindercarnavalsoptochtvoorbereidingswerkzaamheden” da označe pripreme za dečiji festival, odnosno dečiji karneval.
Veoma komplikovanu reč za doktorsku specijalizaciju koriste Danci, a ona glasi “speciallaegepraksisplanlaegningsstabiliseringsperiode”.