“Starac je prodavao jaja. Žena je izašla iz auta, došla do njega i upitala ga:
– Pošto jaja?
Starac je odgovorio:
-10 dinara jedno, gospođo.
– Kupiću 20 jaja za 150 dinara ili uopšte neću kupiti.
“Uzmite po kojoj ceni vi želite. Možda je to dobar početak jer danas nisam prodao nijedno”, odgovorio je starac.
Uzela je jaja, sva ponosna, za 150 dinara 20 komada.
Potom je sela u auto i sa prijateljem otišla na ručak u restoran, koji je koštao 3.300 dinara. Dala je 4.000 i rekla vlasniku da zadrži kusur.
To je sasvim normalno za vlasnika restorana, ali bolno za starog siromašnog prodavca jaja.
Pitamo se, zašto uvek pokazujemo da smo jaki kad kupujemo od siromašnih i zašto smo velikodušni prema onima koji ne trebaju našu velikodušnost?
Jednom sam pročitao negde:
“Moj otac kupuje robu od jednostavnih, siromašnih ljudi, čak i ako mu nije potrebno. Uvek plati više. Bio sam iznenađen i pitao zašto to radi? Onda je tata odgovorio: ‘To je poštovanje i mala nadoknada za te stare i vredne ruke.'”
Izvor fotografije: Facebook printscreen.
