1. septembra VELIKA NOVINA u svim školama Srbije

Ponosan sam što će školska godina početi normalno i što smo doneli odluku da 1. septembar u svim školama širom Srbije otpočne intoniranjem ili izvođenjem državne himne “Bože pravde”. Prvi put u istoriji to činimo i važno je da kao građani poštujemo svoju zastavu, grb i himnu i time na najlepši mogući način čuvamo svoj identitet.

Ovo, u intervjuu za “Novosti”, najavljuje ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i prvi potpredsednik Vlade Branko Ružić, naglašavajući da bi svi koji sede u Kriznom štabu, a posebno oni u Ministarstvu prosvete, voleli da deca sve vreme pohađaju nastavu neposrednim putem, u svojim školama, a ne pred televizorom, odnosno računarom.

Deo javnosti, ipak, strahuje da će okupljanje dece u školama rasplamsati epidemiju korone, te da svakodnevno povećavanje broja zaraženih ne ide naruku normalnom polasku u školu.
– To što deo javnosti izražava bojazan o eventualnom riziku po sveobuhvatno zdravlje nacije ne treba da se doživljava automatski kao neprijateljski gest. To i jeste poenta iznalaženja najboljeg rešenja, da do njega dođemo svi zajedno, sagledavajući sve moguće opcije, kao i naše kapacitete i mogućnosti koji su, pokazala je praksa, bili iznad mnogih u Evropi, ali prioritetno da saslušamo zdravstvenu struku, kao najrelevantniju u borbi protiv virusa. Drago mi je da će deca krenuti u škole regularno, a situaciju ćemo pratiti i odluke prilagođavati, ako, ne daj bože, za to bude potrebe. Da do tog scenarija ne dođemo, važno je, pre svega, da striktno poštujemo epidemiološke mere, ali i da se vakcinišu svi koji to do sada nisu učinili. Ponavljam, vakcina je civilizacijska tekovina i jedini način da ovo sve prebrodimo. Što veći broj građana ima svest o potrebi za odgovornim i solidarnim ponašanjem, to ćemo se lakše suočavati sa izazovom. Nije realno udovoljiti svima, i to i ne očekujem. Jedino što radimo jeste da udovoljimo pravom razvoju naše dece i na najboljem mogućem obrazovanju u datim okolnostima. Nema prečeg. Svakako uz konstantno konsultovanje nadležnih iz zdravstvenog sektora.

Kada ste donosili odluku o načinu održavanja nastave koji podrazumeva tri zone – zelenu, žutu i crvenu – čime ste se rukovodili? Ko je odgovoran za sprovođenje ovog modela, ko će tačno odrediti kada neka škola iz jedne zone prelazi u drugu?
– Odgovoran je posebno formiran stručni tim sastavljen od predstavnika “Batuta” i Ministarstva prosvete nauke i tehnološkog razvoja, koji se već duže vreme bavi koordiniranjem i praćenjem situacije u školama širom Srbije. Sada sa novim zadatkom sagledavanja nekoliko kriterijuma, kao što su broj zaraženih, broj vakcinisanih, procenat pozitivno testiranih, kao i u kojoj meri se škola pridržava mera za sprečavanje rizika od virusa, opredeljivaće koja lokalna samouprava će pripasti kojoj zoni. O tome svakako ne treba da razmišljaju roditelji, već da prate informacije koje će škole davati petkom u slučaju da dođe do promene modela. Prva odluka je da svi krenu na neposrednu nastavu osim srednjih škola u 15 opština i gradova koji će biti u kombinovanom modelu i srednjih škola u Tutinu, gde imamo onlajn nastavu. Mesta u kojima će se u prvoj sedmici septembra primenjivati kombinovani model su Novi Pazar, Preševo, Kladovo, Petrovac na Mlavi, Nova Varoš, Priboj, Užice, Valjevo, Despotovac, Jagodina, Paraćin, Svilajnac, Rekovac, Ćuprija i Bojnik.

Kako ocenjujete rezultate onlajn nastave koja je bila okosnica nastavnog procesa godinu i po dana? Mnogi nastavnici, pa i roditelji, smatraju da je ta generacija upropašćena, da deca gotovo ništa nisu naučila..?
– Smatram da su svi dali maksimum da obrazovanje bude kvalitetno i dostupno svakom detetu u Srbiji. Uopšte ne mislim niti da je godina prošla uzaludno, a posebno ni da je generacija upropašćena. To su subjektivne ocene koje zaista ne stoje. Onlajn nastava je bila i ostaje najbolja opcija za sve, u situaciji kada je zdravlje stanovništva prioritet, a pritom ugroženo. Prosvetni radnici su posvećeno i predano radili da obrazovanje ne trpi u tim okolnostima, i zato im dugujemo veliku zahvalnost, kao uostalom i deci na odgovornom ponašanju. Generacija bi bila upropašćena i obrazovno-vaspitni rad obesmišljen da svega toga u prethodnom periodu nije bilo.

Dokle se stiglo sa izmenama Zakona o udžbenicima koje će omogućiti da udžbenike od nacionalnog značaja srpski jezik i književnost, istoriju i geografiju izdaje državni Zavod za udžbenike? Šta će u tom zakonu biti izmenjeno…?
– Nacrt zakona čeka na dalje konsultacije sa kabinetom predsednika, imajući u vidu da je upravo predsednik Vučić bio inicijator ove odlične ideje, ali i sa kabinetom premijerke, koja se stara o primeni državnih politika. Smatram, kao što je to bilo i u početku, da je realizacija ove ideje dragocena kako bismo, kao što su to uradile mnoge zemlje u svetu, zaštitili i naše nasleđe, kulturu i srpski jezik i to svakako treba, prvenstveno, učiniti kroz obrazovanje. Treba svakako sagledati i potrebne predradnje, revitalizovanje državnog Zavoda, vremenski okvir u kome je sve to moguće uraditi na smislen i efektan način, i najbolji mogući model koji bismo primenili. Važan element u donošenju održivog rešenja jeste i činjenica da je tržište udžbenika liberalizovano poodavno i da postoje različiti legitimni komercijalni interesi. Međutim, zdravorazumsko promišljanje valjda stavlja nacionalni interes na prvo mesto.

Da li će taj zakon biti završen do 15. septembra, kada se obeležava Dan srpskog jedinstva, kako je nedavno najavio predsednik Vučić? I da li se može očekivati da se od septembra sledeće godine uči po novim udžbenicima iz tri nacionalna predmeta?
– U planu je da do Dana jedinstva u parlamentu bude usvojen Zakon o upotrebi srpskog jezika u javnom životu i zaštiti i očuvanju ćiriličnog pisma koji će pred narodnim poslanicima predstaviti ministarka Maja Gojković. Smatram da je to dobar i prirodan, kako simbolički, tako i suštinski uvod u približavanje novom Zakonu o udžbenicima.

Šta prosvetni sistem čini da zaštiti ćirilicu?
– Naša regulativa je izričita u tom kontekstu i obrazovanje počiva na srpskom jeziku i ćirilici. Ćirilica je prvo pismo koje učenici uče i programima je utvrđeno da se pismeni zadatak, po pravilu, piše ćirilicom. U narednom periodu ćemo uložiti napor da primena postojećih zakona i podzakonskih akata bude vidljivija.

Lingvisti i profesori književnosti nezadovoljni su i brojem časova srpskog jezika u školama, traže da mu se da natpredmetni status, kao i da se srpski jezik uvede na fakultete kao obavezan predmet…?
– Blagonaklono gledam na deklaraciju sa poslednjih razgovora srbista u pogledu sticanja natpredmetnog statusa za srpski jezik i većem fokusu na očuvanju svega što je nama imanentno kao narodu. Razumeli smo se da povećanje fonda časova ne može biti trenutno tema, ali zajednički rad, svako u svojoj sferi odgovornosti, jedini je pravi za očuvanje našeg identiteta.

Izvor Srbijadanas.com